17/07: Фото робот
- Е ћао, Маријана овде!
- Ћао Маријана.
- Пкако си? Шаима ново?
- Ево дремам мало, одмарам...
- Е супер супер, ја се ево спремам за море...
- Јел?
- Аха, са Цецом и Луном у Бугарску...
- У Бугарску на море? Да нећете на зиму и у Војводину на скијање?
- Шо ша фали... не сери бре супер је тамо... провод, зезање...
- Да, да...
- Е него да те питам...
- Питај.
- Ми даш онај твој фото апаратичић, ам?
- Који?
- Онај бре мали сиви слатки, са великом сликицом, ам?
- Ха, јес ти бре нормална?!
- Шо?! Па капирам да га не носиш нигде ако остајеш у Београду...
- Па капираш и да тај апарат кошта више него ваше летовање, у ствари кошта више него кад би све три продао у бело робље.
- Ма дај бре, немој си здапи, па пазићу га ко да је мој...
- То и јесте фрка.
- Ма дај...
- Шта као није? То што си неодговорна ти је уједно и најбоља особина, не пијеш само кад се решиш да вариш, а у избору од вас три које идете ти си још и премија... Не долази у обзир, могу ти дам онај пластични идиот што смо се фоткали у средњој, купи филм и севај.
- Ма кој ће ми то срањце...
- Е па јебига онда, овај не може...
- Па баш си пичка, оно, шта знам... Зваћу Бранка да ми да, он је кул лик.
- Уф, тај ће ти да само тако, срећно.
- Ша као неће?
- Пре месец дана био је у фазону да се талимо за поклон Биљани за рођендан, пристали би да му то није девојка...
- Е па баш ћу да га зовем па ћемо да видимо.
- Па ти га онда зови.
- Е баш и хоћу.
- Па ко ти брани.
- Е, ај овако, ти мени даш апарат а док сам на мору ја ти оставим братов плејстејшн?
- Имам плејстејшн.
- Ал није ко мој!
- Није, мој је слим двојка а твој је распали кец.
- Ћеш дискмен онда?
- Маро, заборави, не дам ти фото апарат.
- Јееее, ако ми даш показаћу ти све сличице што се будемо сликале, ништа нећу да бришем, а биће пи-кан-те-ри-јаааа!
- Могла би да избришеш тону пута, ако би ми се слике гледале, успео би да их вратим. Друга ствар, лоше сте рибе.
- А ти си као фрајер?
- Па и нисам, ал имам веће сисе и од тебе и од Луне, и мању гузицу него Цеца, тако да би прошо као боља риба.
- А да јеш ти говна мало?
- А да прекинемо ми овај разговор док је време?
- Само секунд, значи нећеш да ми даш апарат? А сети се како си се ложио на мене у другом основне...
- У другом основне сам мислио да има струје у трамвајским шинама и пробао сам своју шорку да видим какав је укус, био сам идиот.
- И сад си...
- Јесам, ај јави се кад се вратиш ил нешто...
- Ајде овако, ако нешто сјебем платим ти?
- Од којих пара?
- Ма нема везе, платим ти.
- Сећаш се кад сам ти позајмљивао вокмен?
- Па били смо клинци јеботе.
- Тим горе, био је купљен од џепарца, а коштао је ђаво ипо.
- Не могу да верујем да ми на крају нећеш дати апарат... материјалисто!
- Јел можемо да завршимо разговор сада, ако је икако могуће?!
- Ћао глупи.
- Ћао.
- Ћао Маријана.
- Пкако си? Шаима ново?
- Ево дремам мало, одмарам...
- Е супер супер, ја се ево спремам за море...
- Јел?
- Аха, са Цецом и Луном у Бугарску...
- У Бугарску на море? Да нећете на зиму и у Војводину на скијање?
- Шо ша фали... не сери бре супер је тамо... провод, зезање...
- Да, да...
- Е него да те питам...
- Питај.
- Ми даш онај твој фото апаратичић, ам?
- Који?
- Онај бре мали сиви слатки, са великом сликицом, ам?
- Ха, јес ти бре нормална?!
- Шо?! Па капирам да га не носиш нигде ако остајеш у Београду...
- Па капираш и да тај апарат кошта више него ваше летовање, у ствари кошта више него кад би све три продао у бело робље.
- Ма дај бре, немој си здапи, па пазићу га ко да је мој...
- То и јесте фрка.
- Ма дај...
- Шта као није? То што си неодговорна ти је уједно и најбоља особина, не пијеш само кад се решиш да вариш, а у избору од вас три које идете ти си још и премија... Не долази у обзир, могу ти дам онај пластични идиот што смо се фоткали у средњој, купи филм и севај.
- Ма кој ће ми то срањце...
- Е па јебига онда, овај не може...
- Па баш си пичка, оно, шта знам... Зваћу Бранка да ми да, он је кул лик.
- Уф, тај ће ти да само тако, срећно.
- Ша као неће?
- Пре месец дана био је у фазону да се талимо за поклон Биљани за рођендан, пристали би да му то није девојка...
- Е па баш ћу да га зовем па ћемо да видимо.
- Па ти га онда зови.
- Е баш и хоћу.
- Па ко ти брани.
- Е, ај овако, ти мени даш апарат а док сам на мору ја ти оставим братов плејстејшн?
- Имам плејстејшн.
- Ал није ко мој!
- Није, мој је слим двојка а твој је распали кец.
- Ћеш дискмен онда?
- Маро, заборави, не дам ти фото апарат.
- Јееее, ако ми даш показаћу ти све сличице што се будемо сликале, ништа нећу да бришем, а биће пи-кан-те-ри-јаааа!
- Могла би да избришеш тону пута, ако би ми се слике гледале, успео би да их вратим. Друга ствар, лоше сте рибе.
- А ти си као фрајер?
- Па и нисам, ал имам веће сисе и од тебе и од Луне, и мању гузицу него Цеца, тако да би прошо као боља риба.
- А да јеш ти говна мало?
- А да прекинемо ми овај разговор док је време?
- Само секунд, значи нећеш да ми даш апарат? А сети се како си се ложио на мене у другом основне...
- У другом основне сам мислио да има струје у трамвајским шинама и пробао сам своју шорку да видим какав је укус, био сам идиот.
- И сад си...
- Јесам, ај јави се кад се вратиш ил нешто...
- Ајде овако, ако нешто сјебем платим ти?
- Од којих пара?
- Ма нема везе, платим ти.
- Сећаш се кад сам ти позајмљивао вокмен?
- Па били смо клинци јеботе.
- Тим горе, био је купљен од џепарца, а коштао је ђаво ипо.
- Не могу да верујем да ми на крају нећеш дати апарат... материјалисто!
- Јел можемо да завршимо разговор сада, ако је икако могуће?!
- Ћао глупи.
- Ћао.