- Е Јојо, е Јојо стани е...
- Ооо, дез комшија, како си ми?!
- Ма ево, добро, него пусти то, да те питам...
- Ево и ја добро, ради се...
- Зато и хоћу да причамо, опет ми неко мако радио из кола.
- Лееееле, па кад мајку му?
- Синоћ. Ајд ако си га узо да ми вратиш.
- Па куд би ти ја узо бре комшија, па ти знаш да ја...
- Знам да си прошли пут реко да ниси, па сам га од тебе купио назад на Каленићу.
- Па била зима, морала деца да једу нешта...
- Сад је пролеће јебига, ако јеси, а знам да јеси, даћу ти сома динара одмасадаодма да ми га вратиш, да не морам сутра на Каленић.
- Ау бре комшија па ти мени ниш не верујеш, нисам бре узо, а и ти имаш аларм на твоја лепа кола...
- Имам патку, возим јебени фијат, тачно знам како га отвараш јер и ја га тако отварам кад заборавим кључеве. Даћу ти сома, ионако нећеш више од тога добити на пијаци. Стварно волим тај радио.
- Ма видо га нисам, Хабиба да ми мре ако...
- Био сам на Хабибиној сахрани ако се сећаш, један од троје белих из комшилука који су дошли. Па и због свега тога, који ти је бре курац да ми свака два месеца крадеш касетофон?!
- Нисам, нисам га...
- А ако га нађем сутра на тезги?
- Е ако га нађеш пљуни ме у лице и носи, ето!
- Кул...

Сутра на Каленићу...

- Пошто ти овај мој кас Јојо?
- Ехе, хехе, дес комшо... е за тебе, ево, само песто кинте! Може?!
- Дај... дај и ове велике шарке, то са Шикијеве шупе а?
- А јебига...
- Одакле ти frame relay рутер, бре, јеботе?
- Не знам комшо, ај дај осамсто и носи све то, а?
- Кул...