- Јел можеш да дођеш молим те?
- Скоро је дванест, није ваљда опет?
- Опет, разбио се начисто, неће да изађе из купатила, не могу му ништа.
- Јел можеш да му добациш телефон?
- Јок, не отвара.
- Ајде саћу дођем.

10 минута касније.

- Ево ме, јел се огласио?
- Јесте будала, изашо је, ено га у спаваћој соби, пробај да уђеш.
- Ало Гиле! Ја сам! Јел ме пушташ унутра?!
- Уђи ко те јебе!
- Нећеш да ме гађаш лампом ко прошли пут?
- Неам две ламфе, ти си крив шта се та раззз... била!
- Улазим онда... дај дижи се с пода... не тако, ајд ухвати ме око врата... овако... ајде... дај да те изујем. Јебига Гиле стварно претерујеш, ово је трећи пут да ме Станка зове овог месеца, мораш мало да се контролишеш.
- Мааааа...
- Озбиљно ти кажем, који ћеш било коме овакав. Што си се затварао у купатило?
- Па да... проватрим... чоек једе, пие... и поварти... тое нормално тако... циклус... нормално...
- Па што ниси дао Станки да уђе да ти помогне?
- А заспо сам... ваљда...
- Стварно си заглавио, треба да потражиш помоћ.
- Помоћ... публике, хаха!
- Не зајебавам се, сад и код нас имају они АА, можда би било добро да се распиташ.
- АааАаА?!
- Анонимни алкохоличари, група за лечење.
- Секта, јебои...
- Није секта, тамо да се пријавиш и да одеш.
- Анминони... ма... не требау мени анимни... ја оћу у јавне! Тако! Јавне! Треба сви да знау да си алкос и онда свако ти плати по пиће... нормално... тое нормално...
- Добро, настави да пијеш, само смањи мало, немој да претерујеш...
- Доб... ро, и ти настави да ми сереш, сао смањи мало, немој да предерујш...
- Ти ако претерујеш има да рикнеш.
- А ти неће рикнеш?!
- Има да рикнеш пре времена...
- А каси ти мисио да рикнеш, у које време, па да ја будем пре времена, ам?
- Није у томе ствар, има зуби да ти поиспадају, неће моћи да ти се дигне, сјебаћеш се.
- Шта има ми се диже касам пиан! Касам пиан оћу да спавам и дас дерем, не да прангијам...
- А ко те то испрангијао по образу, дај да видим вамо, јел те туко неко?!
- Ма... ние...
- Ма курац није, с ким си се туко?
- Ма нисам... неки клинци, пусти...
- Какви клинци?
- Ма данас... касам излазио из Мишкетовог улаза... тамо...
- И?
- ИиииИИиии... нека два балалавурдера... играју тенис...
- Па кад је то било?
- Па... око један...
- Па кад си ти почео да пијеш ако си у један изашо од Мишкета?!
- Па на време... ебга...
- И што су те тукли?
- Мааа... играли они то... тенис... и ја питам фино, ало момци... кои од вас је Ана Ивановић а који Јелена Јанковић... и они мени... као... дувај га педеру пијани... и ја реко, немои да вам јебем матер... сад одма овде и... јебига...
- Па знаш ко су?
- Ма неам појма...
- Па колко година су имали?
- Ма није то сад битно, еј... ај ми само стави неку воду овде поред, ај плиз...
- Ћеш обичну или киселу?
- Ма свеједно... и смири мало Сенку, оно, кажи јебига... да нисам тео да пијем и то, ајде, средићу се ја сутра...
- Да, оћеш, вероватно горе него данас.
- Ние бре, ајде, е спава ми се... ајде и смири мало Сенку, попите кафу и то...
- Свестан си да се не зове Сенка него Станка?
- Јесте...
- Ајде спавај, јави се сутра поподне.

Предсобље.

- Заспао је, не знам шта да ти кажем, запрети му нечим, да ћеш да га оставиш или шта знам ја.
- Ма дај... прошле недеље ме је двапут остављао, после причао да ме воли, и цвеће је купио... у ствари донео... после Рада с трећег спрата долазила да јој вратим те саксије што је покупио из ходника... онда је разбио штекер за светло, па му било жао и узео да поправи, па га ударила струја...
- Јеботе... сад ми реко и да су га данас неки клинци налупали, не може овакав да остане. Мораш да видиш шта ћеш с њим.
- Ако се не уозбиљи до следећег викенда, сву ону ћалетову ракију што чува у подруму има да проспем, па нек гледа.
- Добро не мораш да просипаш, можеш и код мене да пребациш а кажеш да си просула.
- Ти не сери, прошли пут му ниси реко да смрди на алкохол, нити на пиво, него на "никшићко" из лименке!
- Па добро, ти му онда следећи пут сама успостави дијагнозу.
- Дијагноза је давно постављена... Јел код тебе све океј иначе?
- Није лоше, него ај причамо сутра по дану, мртав сам уморан палим да се закомирам...
- Ајде, хвала ти и извини за цимање.
- Ма ништа, слободно ти зови, и немој се глупираш да просипаш ту ракију.
- Ајде, немој ни ти да се глупираш, овако у животу.
- Ма... лепо спавај.
- Ноћ...