http://dudarim.com/ kratke price, dudarim, erocke en-us Nucleus CMS v3.24 © Weblog http://backend.userland.com/rss http://dudarim.com//nucleus/nucleus2.gif http://dudarim.com/ http://dudarim.com/index.php?itemid=50


Прочитајте комплетну вест на сајту Бе92

]]> General http://dudarim.com/index.php?itemid=50 Tue, 12 Feb 2008 11:08:02 +0100 http://dudarim.com/index.php?itemid=49
МТС мобилни блок:

1.
- Ох, Васја! Шта то радиш са својим 3G MTS телефоном?!
- Дркам курац, на шта ти личи?!
- Ох, Васја! Зар и то 3G MTS може?
- Па наравно, сад баш browsujem дечју порнографију. Видиш уђеш овде, изабереш неки континент у Азији...
- Ох, Васја! Глуп си ко говедо, Азија нема континенте, Азија јесте континент!

2.
- Ох, Васја! Зашто си и даље ту?
- Зато што немам шта паметније да радим цео јебени дан сем да дркам овај усрани телефон. Кад ми кева отплати двајесчетрврту рату за тријесшес месеци, моћи ћемо опет да једемо месо за ручак!

Таман се Васја појавио и трећи пут, а мени је зазвонио фиксни...

- Де си лепи мој!
- Ко је то?
- Ееее, опет ме не препознајеш, па ујка Шуле овде мили!
- А, здраво ујко, шта није у реду с компом?
- Јао какав си мангуп, па мислиш да те ја само због тога у животу зовем? Ја хтео да видим како си ми, шта има ново, јел све у реду...
- Па ево нешто ме температура покосила, једва на очи гледам, изгледа да је овај вирус што влада...
- Да, да, оће ти вируси, него види, то за компјутер...
- Аха.
- У ствари и није баш компјутер него је проблем са том, како се то каже, це-де дискетом, дабоме.
- Слушам.
- Купила тетка ту дискету са тим неким филмом на улици, да она и оне њене краве с посла гледају то...
- Аха.
- Ево виче тетка да нису краве, јебига, мора да направим неку изолацију на вратима од кујне...
- Аха.
- И углавном, оће да гледају тај неки филм, Ђаво носи браду, и сад кад пусте... Ево виче тетка није браду него праду, ко да ја знам шта је то, женска посла...
- Аха.
- Е сад, кажем ти, пусте ту дискету са филмом ал мутна слика много, немош се гледа. А то она купила на улици, па јел због тога није квалитет?
- Па вероватно, лоша копија.
- Е па и ја сам то реко, него, да ја купим неку добру дискету па да нам ти то пребациш на њу и онда да слика буде добра, јел може тако?
- Ма нема то везе с квалитетом диска, него снимка.
- Е па добро, ал јел може квалитетније да се сними на ту неку бољу дискету?
- Не може, тако је како је, може само да купи бољи снимак кад изађе.
- А где ће то да изађе мили? Да ја сачекам, да не буде...
- Па не знам, кад се појави ДВД онда обично изађе и боља копија.
- Екхм... Лепи, не разумем ти се ја у то, јел мош ти нама да донесеш добар снимак, оће ове главу да ми пробију да гледају то срање. Ево опет тетка нешто виче овамо... А? Јел оћеш лепи?
- Ај саћу да видим дал има да се скине с нета, па ако има, скинућу и донећу вам сутра ако ми буде боље, а можеш и ти да свратиш.
- Е! Е! Тако те волим, ево виче тетка пуно хвала, направиће ти јагоде са шлагом.
- Одакле вам јагоде?
- Ма добро, онда погачице са чварцима. Него, оћеш можда са мном на пецање у суботу, до тад има оздравиш ко бела лала, ја нема шансе да будем кући кад се ове скупе у то да блену...
- Ма јок, знаш да ме пецање смара.
- А јес, ти више волиш то чук чук по тастатури, хаха! Него, јел да ја олупам мало главу овом што је продо тетки ту дискету што не ваља?
- Ма немој се глупираш, само немојте да купујете то по улици, углавном су све крш снимци.
- Нећемо, нећемо, од сад само тебе зовем да ми набављаш добре!
- У ствари можеш да купујеш на улици али прво питај какав је снимак, често буду и одлични.
- А добро, ја то ионако не купујем, сад гледам само оне научне ствари, јеси знао ти рецимо да Американци уопште нису били на Месецу?
- А?
- Била бре емисија, доказано, све снимили у студију, јебо им пас матер, и после као били на Месецу пре Руса. Треба да гледаш ако буде реприза. Ево виче тетка да не псујем... ајде па се онда видимо сутра?
- Видимо се ако нађем добру копију на нету и ако ми буде добро.
- Их, не сумњам ја у тебе мили, ајде у здравље!
- Ћао ујко.]]> General http://dudarim.com/index.php?itemid=49 Fri, 18 Jan 2008 16:33:36 +0100 http://dudarim.com/index.php?itemid=48
- И шта је на крају било са Санелом?
- Каквом бре Санелом?
- Ма она, што је требало да се видите... није Санела него... Санета?
- Не знам о чему причаш...
- Она из компјутера што си хтео да се видиш...
- Не зове се Санета бре будало него се знамо с нета.
- Е па то, знам да је из неких огласа...
- Каквих огласа? Како ти замишљаш Интернет мајке ти? Као "Пан еротику"?!
- Па него како се нађете ако нема оглас?
- Е... заборави...
- Мени то с компјутерима болесно.
- Шта ти је болесно?
- Па то... за мување, то ми некако за педере и педофиле...
- Ја нисам ни педер ни педофил.
- Пааа...
- Педер нисам свакако...
- Ај добро... ал свеједно... то је за оне што немају муда...
- Мајке ти? А како ти то радиш?
- Пааа, лепо... обучеш кожњак... платиш јој пиће... ставиш на кључеве привезак од неких скупих кола...
- Мора да их мењаш ко чарапе, јеси имо ти некад неку рибу уопште?
- Јесам.
- Говоримо о женској особи која је била са тобом.
- Јесам бре, ево баш сад летос...
- Не могу да се сетим, подсети ме...
- Па на мору је било, зато не знаш...
- Аха, и шта се десило? Како сте се упознали?
- Продавала је сладолед.
- Јел? И?
- Ја дошо и реко да оћу капри...
- Мајсторе, и шта је било даље?
- Ма мене рибе не воле јер немам паре, ето то је...
- Не воле те јер си дијабола.
- Ма не сери бре...
- Углавном, ништа није било са Санетом, која се иначе зове Весна.
- Што?
- Немам појма, нисам јој се свидео, ваљда...
- Даш мени њен телефон?
- А шта ће ти, среће ти?
- Па да пробам ја кад је тебе одјебала...
- Озбиљан си?
- Ајде немој си љубоморан, тако се то ради, ти ниси ништа успео да направиш, сад ја да пробам...
- Океј, пиши... баш ме занима шта ћеш је питати.
- Јел да се представим као твој ортак?
- Наравно да не, смисли нешто...
- Аха... А јели, шта она воли, мислим овако и то...
- Не знам, откриј, мени није успело...
- Јер немаш тактику...
- А твоја тактика је?
- То је тајна...
- Јасно...
- Ал планирам да будем мистериозан и јединствен!
- То већ јеси.
- Рецимо, сви се налазе на Тргу, ал ја ћу да предложим неко друго место, да јој заголицам машту, да види да нисам као остали, капираш?
- Аха, и где ћете да се нађете?
- Па не знам, код Дома синдиката рецимо...
- Прајслес...
- Е, и онда на неко скупо место, на клопу...
- Одакле ти кинта?
- Па ваљда ће и она нешто да плати...
- Одвешћеш рибу на скупо место и очекивати да она плати?
- Имаш ти тријес евра да ми даш?
- А бре?
- Па мислио сам ако можеш да ми позајмиш једно четрес евра док не прођу празници.
- Ма бежи бре... ти комплетно ниси свој.
- Не стварно, ја сам зато и дошо, треба ми нека кинта... Мислим, нећу ни да зовем ову, шта да радим с њом, знаш и сам да никад нисам ни имо рибу... него треба ми педес јура да премостим празнике, ако можеш, враћам до петнестог...
- Јао бре...
- Ај плиз...
- Зар није било прво тридесет?
- Ма овако је лакше, педесет је округло.
- До ког петнестог враћаш?
- Јануара. Ма без бриге, добићу до тад лову од Симкета, треба код њега у тржном центру да радим као Деда Мраз, за све празнике...
- Ти?
- Да... и неке пакетиће делим клинцима... Већ сам повадио све што ваља, плазму и бананице и то, имам у ранцу ако оћеш, остали неки камиончићи и флипс и...
- Крао си деци из пакетића?
- А не треба им, реално, не поједу ни пола смокија... Даш кинту ортаку?
- Ае...
- И платиш ову туру а? Мислим, глупо да ми сад зајмиш паре а ја платим, а?
- Ае...
- Е сила си! Ај видимо се чим прођу празници. Дођи један дан да видиш како ми стоји костим, има да падају младе маме ко кладе...
- Колико сутра, даш и мени пакетић?
- Ма могу и одма, имам ту у гепеку...
- Зајебавам се бре, ај видимо се...]]> General http://dudarim.com/index.php?itemid=48 Thu, 27 Dec 2007 21:17:27 +0100 http://dudarim.com/index.php?itemid=47 - Која шема?
- Ма оно бре, стандардно, да не терам кола на технички, дам ти папире и кинту и ти ми завршиш...
- А то, ма може, наравно.
- Е па добро, јел и даље двајес јура?
- Кад можеш да ми донесеш папире?
- Ма могу и одма, него реци ми колко пара да понесем, јел и даље двајес?
- Ај око тројке онда...
- А лова?
- Ма само ти дођи, лако ћемо за паре...
- Ма пусти лако ћемо, да знам колко да подигнем, јел две цигле и даље?
- Уф уф, ал си навро, дођи бре да се видимо, попричамо, завршимо ту глупост... Ајде чекам те око тројке.
- Ајде.

15:00, Цанетова радионица.

- Де си Дуд нисам те видо... годину дана, дођеш само за регистрацију, ниси добар! Одакле ти ова канта мајке ти, ниси ваљда дао паре за ово?!
- Ма јок, ујкина, возим их већ два месеца, а и остаће код мене још неко време, вероватно док се не распадну, па ми труба њега да цимам за регистрацију, овако ми лакше...
- Ће да средимо, штаж да попијеш?
- Дај неки чај ако имаш...
- Ех, чај...
- Ма нешто ме грло...
- Ракија значи.
- Не бих, нешто...
- Стиже!
- Ај добро... лепо си средио радионицу.
- Јебига бато, појачала се конкуренција, сад и механичари мора сређују радње ко да су апотеке. Дај те папире вамо... Ај живели!
- Живели... Папири су сви ту, дај стварно реци колко ти дођем.
- Види вако... Швеца из Зајечара ми се запослила овде у Београду пре месец дана.
- Аха.
- Нашла стан и све то...
- Аха.
- И досадно јој јебига. Мора и викендом мало да ради прековремено, не може кући, овде нема друштво... капираш?
- Аха.
- Па сам мислио... Изађеш једном са њом, чисто оно, разбијеш монотонију мало, и њој и себи... Негде на клопу или на пиће, мени свеједно, само да се мало макне из куће. Мени би значило, а и њој, а ја ти фино средим ово за ауто и свима лепо, а? Шта кажеш?
- А које је годиште?
- Па, мало је старија од нас, ту и тамо, генерацијски смо блиски, разумеш?
- Добро, које је годиште?
- Личи мало и на Кејт Бланшет...
- Не сери?
- Аха...
- Имаш слику?
- Имам... договорено?
- Па дај да видим.
- Шта?
- Па слику.
- Швеца је цар, видећеш.
- Добро, оћеш ми показати слику?
- Ево ево, да нађем... само није она баш много фотогенична, капираш...
- Аха.
- А и овде смо нешто били пијани, ако ме капираш...
- Аха.
- Ево, то је она.
- Ова лево ил ова десно?
- Десно...
- Ма иди бре Цане у курац...
- Шта?
- Шта шта бре, дај немој ме зајебаваш, ево ти двајес евра и видимо се сутра.
- Ма шта сад није у реду?
- Сти луд бре, ако на некога личи то је покојна Рахела Ферари.
- Очи.
- Шта?
- Очи...
- Шта очи?
- Па погледај очи.
- Шта с њима? Не видим да је разрока...
- Кејт...
- Шта?
- Бланшет...
- Е, заборави, дебела је и матора.
- Е немој ми вређаш швецу, знаш...
- Не долази у обзир, пре ћу да терам ово срање нерегистровано ил да се возим превозом наредних дез година ил да идем пешке...
- Твоја воља, ја сам хтео да свима буде добро...
- Ево ти кинта, и реци ми кад да дођем.
- Сутра у шест, само сад је четрес.
- Шта четрес?
- Па четрес евра је сад услуга, јебига.
- Ма дааај, шта си ти, прешо с евра на марке?! Не глупирај се...
- Не, озбиљно, па знаш и сам, поскупело гориво, млеко...
- Е не сери Цане молим те, оћеш двајес ил да идем код другог?
- Ајде дај... И само да знаш да је ово ортачка цена.
- Сасвим јасно... Ај видимо се сутра.
- Ајде... И размисли јел имаш некога да мало прави друштво швеци. Реци да личи на Кејт, овоно...
- Мозгаћу, ћаос!
]]> General http://dudarim.com/index.php?itemid=47 Sun, 16 Dec 2007 00:17:40 +0100 http://dudarim.com/index.php?itemid=46
"Можеш дузнеш кола, јашта. Само тури картоне напред ако оћеш и грејање, а греј га иначе једно три-четир пута пре него заверглаш. Гледај да га не закључаваш ако баш не мораш, нешто брава зеза... Ако нафта заледи, потпали неке новине испод, имаш залихе испод задњег седишта. То сам ја ономад скупљао усране "Новости" због неке наградне игре, добио андрак дизбијем очи, ал виш како је сад добро дошло. И немој више од једног да ти седи позади."

Свети Аранђел је, ваљда нећемо морати да палимо новине и користимо се вуду магијама. И стварно, упалисмо из прве.

- Јао бре ал ти магли шоферка, имаш нешто да бришем?
- Имаш змаја ту у ладици...
- Змаја?
- Ма да, играчка, упецао сам Јовани на оној хватаљци са вашара, оно срање на жетоне.
- Ха, ја мислио да ту никад нико ништа није извуко...
- Ма може... Само толико је ружно да није хтела да носи кући, а испоставило се да се с њим боље брише шоферка него с било којом крпом...
- Стварно брише ко змај... Е једва чекам да кркамо овамо!
- Прошле недеље за Ђурђиц си ми нешто слабо јео...
- Па кад је била посна слава, јебо их смуђ и товљени шаран, те одвратности од речне рибе би требало подавити.
- Аха, а шта мислиш да ће вечерас да буде?
- Шта знам, прасенце, јагњенце, неке салатице, сарме... фул.
- Добро, свестан си да је Аранђел недељу дана после Ђурђица?
- Да, па?
- И тога да недеља има седам дана?
- Па?
- Па је данас исти дан као и прошле недеље који је био...
- Среда, па шта с тим?
- То да смо прошле среде умакали тог твог сома у пребранац...
- Ма немогуће да је опет среда, ма даааај, па рокнућу се, ови су ваљда нормални, ваљда не посте а? Јел ти реко Бора јел посно?
- Није... Ма опуштено, видећемо кад стигнемо...

Кад смо стигли, млади домаћин нам се право изненадио, да не кажем обрадовао. Малко је заборавио да нас је позвао, јер је малко био пијан ономад. Ја нисам звао да му честитам славу јер сам мислио да ће Манда, он је мислио да ћу ја, свеукупно нисмо баш мислили. Услед недостатка места за седење, Бора је донео неки табуре од комшије и поставио нас у чело стола насупрот његовом ћалету, што је већ само по себи направило довољно непријатну ситуацију.
Пријатан је додуше био мирис неке хеви запршке, оно, кило лука и алеве плус шака масти, тако да није шмекало на посно. Али...

- Еј, Дуд, јао бре... види, пребранац и паприка за предјело, јао, ово неће на добро...
- Па ако ти се гади риба, кркај сад пасуљ и миран си после...
- Ма не могу, прошли пут кад сам се одро од пребранца, сестра ујутру кренула на посао с кишобраном, мислила да је целу ноћ грмело...

Пристигла је и Гоца, с њом сам једно време седео у клупи. Нон стоп је
жвакала оне "штедлер" оловке па јој је црно и жуто остајало по зубима. Сем тога, што ме ужасно нервирало, имала је перницу из које је на дугме излетала преграда за гумицу, то се сваки пут чуло као судар парне локомотиве и теретњака.

- Ћаоооо другари!
- Де си Гоцо...
- Јао Дуд, како си се променио, уопште ми се не свиђа како изгледаш!
- Хвала.
- Знаш како би изгледао много боље?
- Ако попијеш флашу вина...
- Ма, треба да пустиш зулуфе!
- Немам зулуфе.
- Знам, треба да их пустиш!
- Не расту ми зулуфи.
- Ето, и природа је хтела да ми тераш инат! Шта ти радиш Мандо?
- Ево чекам јагњенце.
- Какво јагње будало, па ово је посна слава...

Е то кад му је рекла, ко да му је неко побио фамилију.

- Како бре посна?!
- Па лепо, шта си ти, глуп? Средом и петком су посне славе.
- А ово што мирише?
- Мислим да је то из ходника, комшије се изгледа не придржавају правила.

Манда је заћутао и загледао се у лавор рибље чорбе који је управо пристигао.

- Дуд, ја ћу да идем код тих комшија.
- Па иди.
- Не, мајке ми, озбиљан сам. Кренућу као до клоње, штекнућу неку флашу са оне комоде и ето... Неће ваљда да ме врате с кућног прага, на славу се ионако не позива, а и ја не долазим празних руку...
- Дај олади, саће после чорбе вероватно бити нека океј риба, ослић или пастрмка или тако нешто...
- Ако буде товљени шаран бацићу пеглу директно у тањир!
- Вероватно нико не би ни приметио разлику. Оћеш раџу?
- Не могу на празан стомак...
- Ниси цео дан ништа јео?
- Ни окусио! Оштрим се бре за јагу откад сам очи отворио...
- Ау јеботе... Ништа, видећемо шта је следеће.

Следеће су биле рибље пихтије.

- Е, Дуд...
- Знам, не мораш ништа да причаш, ни мени не пада на памет да једем.
- Знаш онда код Џонија на селу кад смо гледали како се крава порађа?
- Тешко је заборавити...
- Е па ово је одвратније од тога. И горе смрди.
- Није далеко...
- Е, ај наручимо пицу!
- А бре?!
- Ајде, шта, можемо да питамо и друге ко оће.
- Јеси луд бре, дошли смо код човека на славу.
- Па шта онда, види шта има се једе, наручимо две породичне каприћозе и боле нас.
- Ти ниси нормалан мајке ми, сними Гоцу како хаса...
- Хаха, ладно... Еј Гоцо! Ало... Гоцо, еј! Су добре пихтије?
- Е, супер су, што вас двојица не једете?
- Ма... сити смо, доручковали смо неке поховане тарзанчиће па смо сити...
- Ћути будало, пусти је, треба домаћин да те чује.
- Па нек чује, нек оде мало по комшилуку да види како се слави слава. Ако следеће на сто не изнесу димљену пастрмку, казаћемо да морамо на још неку славу и палимо.
- Ај важи.

Следећи беше смуђ.

- Ок, палимо.
- Ок.
- Идем ја да се поздравим са Бором, ти загреј ауто.
- Ај...
- Боро, брате, ми на жалост морамо даље. Супер си све ово организовао, клопа много готивна, нећемо моћи да зинемо овамо де идемо, ал морамо чисто из куртоафрике, знаш и сам какви су обичаји.
- Е јебига, баш ми жао што идете.
- И нама, али даће Бог, већ догодине да поновимо ову фешту.
- Ајде онда, па се видимо.
- Ћао!

Ауто упалио, шоферка обрисана.

- И где ћемо сад?
- Како где?! Вози у "Даф"!
- Пуњена макси пљека а?
- Две... А нећемо ни жедни да останемо.
- Одакле ти то вино?
- Мако сам с оне гомиле, ко их јебе, нећу ваљда жедан да останем.
- Укро си човеку вино са славе?
- Нисам, једно сам му доно, друго сам узо, шта ту има лоше...
- Јеси бар пробрао?
- Аха, ово још нисам видео на акцији у Максију, мора да је добро.
- Како ти кажеш, ај узми змаја па бриши још мало...
- Сад све може драјверу, сад све може...]]> General http://dudarim.com/index.php?itemid=46 Sat, 1 Dec 2007 14:40:13 +0100 http://dudarim.com/index.php?itemid=45 Требало је синоћ да се обријем, ал ме мрзело. Сад кад се збричим и зној крене да шиба, има да се трансформишем у булку. Кад крене да се црвени и пече... али ипак се мора. Звала ме да се видимо и не могу да одем ко Чубака, пробаћу да се санирам помадом и талком, има још сат времена, ваљда ће бити океј.

Тако сам једно јутро у оној несретној Будви узео да се бријем. Узмем после бријања па опалим неку крему, за коју се испостави да иритира, и тако уређен скочим у воду. Прво су дошли спасиоци из Бечића, Котора и са Светог Стефана да виде ко се толко дере. Онда су се спустили горштаци са околних планина и господа са Цетиња мислећи да је нека фешта, да кољу вола, па ће бити бесплатног печења. То је све проузроковало гужву, па је милиција морала да уређује саобраћај, а како је понедељак у Црној Гори нерадни дан то им је доста тешко пало па су ми написали прекршајну пријаву. Сутра одем код судије за прекршаје, а пошто је и уторак тамо нерадан, судија беше прилично нервозан јер је због мене морао да излази из куће, те ми одрапи два дана добровољног рада уместо њега. У среду кад сам дошао на посао, сконтао сам да ја као судија могу себи да поништим казну, тако да сам у четвртак опет ишао на купање а правду је делио Бог лично. Добро, доста с дигресијом...

Ево ме сада испред огледала и пребирам своју колекцију бријача, неки тупљи би био пожељан. Нађем пригодан, али без крви се није могло. Ипак, више не личим на клавијатуристу "Неверних беба" и срећан сам због тога. Још пола сата и крећем, ваљда ће упала мало да се смири, трудим се да се не знојим. Не могу у град у папучама и у бермудама, што је много много је. Навучем фармерке и патике, крене зној. Црвени се брада, врат, пече, умивај се, бриди, црвене тачке, талк, не вреди, срање...
Гледаћемо се у очи, ко се још гледа у бркове, браду и врат. Време је да се крене.

Телефон. Ако зове да откаже појешћу бријач са све гелом, беби уљем и павловићевом машћу.

- Ало?
- Е? Симке је, јел долазиш?
- Долазим где?
- Па стиго ми угаљ, за данас смо се договорили да утоваримо, Боки и Маре су већ стигли, није ваљда да си заборавио?
- А... ма јок... задремао сам био, само да се обучем и долазим...
]]> General http://dudarim.com/index.php?itemid=45 Mon, 19 Nov 2007 10:40:40 +0100 http://dudarim.com/index.php?itemid=44 - Која?
- Она бре жгољава дугокоса, што личи на Иги Попа.
- А, Дивна... шта оће?
- Ма ништа је нисам разумео, помиње подрум, смрт, неке ђаволе, пакао...
- У је, да јој није ћале увалио ону препеченицу од прошле године?
- Јок, биће да је нешто друго, углавном на крају је поменула и неко буре. Па ми паде на памет, шта се десило са оним купусом што ономад киселисмо?
- Па не знам, појело се ваљда...
- Ја се не сећам да смо много сарми зимус завили...
- Ма појело се бре ћале, сто посто, да није до сад би се двеста пута убуђало, који ти је...
- ..........
- У јеботе!

Сиђосмо до подрума са батеријским лампама пошто је сијалицу, наравно, опет неко мако.

- Ево га, човече, ладно је буре пуно.
- Ладно је можда било зимус, сад делује да је добрано подгрејано. Ако га је баба отварала да види шта је, њене речи ми добијају на смислу...
- Ај да отворимо.
- Јеси луд? Мора да џибри до неба.
- Па баш зато, да видимо колко смрди, да знамо у чији контејнер да га сручимо.
- А и то што кажеш, само запекло је, ајд цимај...

Петнест секунди касније, у ходнику зграде.

- Јеботе...
- Ћути кад не изгибосмо...
- Како да се вратимо да затворимо?
- Знаш шта, иди горе до стана, на орману има две војне торбе, у оној већој има гас маске што сам мазно с војне вежбе, донеси их.
- Мислиш да ће помоћи?
- Помогло је онда кад је стриц Градимир дошо из Црнића и инсистирао да се изује, не видим што не би и сад.
- Добро онда.

Уз мало муке, гас маске монтиране и буре успешно затворено, пацови и бубашвабе из подрума неутралисани.

- Ми ово нема шансе да саспемо у контејнер.
- Цениш?
- Гарант. Има неко да зове мурију, ово је горе него бојни отров.
- А да једноставно бацимо цело буре?
- Неко ће нас видети, неко други ће бити паметан да га отвори, а онда ће заједно да нам звоне на врата.
- Па шта предлажеш?
- Да га закопамо. Ставимо га на гепек, однесемо на Топчидер и закопамо. Тамо сам пре два месеца сахранио мачор Чеду, знам одлично место.
- Ајд нек ти буде.

Тако се по други пут ове године обрех у топчидерској шуми са лопатом у рукама, недалеко од гробља. Циклус живота рекло би се. Заборављен од својих најмилијих и утамничен, футошки смрда је скончао како је једино могао.

- Ово је то место, мека је земља и неће нико да наиђе, ај копамо.
- А шта ако неко ипак наиђе и види нас како у шуми копамо раку?
- Ма дај, па то је у овој држави најнормалнија ствар, вероватно ће да се понуди да помогне ако и ми њему после помогнемо... Једино би му био чудан покојник, таквог је мало ко видео.
- Мали, не сери него копај.

Четрдесетак минута и дволитру пива касније, гроб беше спреман.

- Ето, и кажи ти сад мени јели то било тешко?
- Изгибох бре... Од ове зиме само рибанац...
- Јебига ћале, мого си лепо да оставиш пљуге заједно са мном, па би могли у профи гробаре...
- Кад то помену, шта уради Партизан јуче против Барсе, с колко су пукли?
- Ма добили бре идиоти...
- Бар нешто лепо... Оћемо цело буре ил да саспемо?
- Ја гласам да саспемо, то са целим буретом ми није еколошки, можемо да га оставимо после поред оног контејнера до гробља.
- А овако је еколошки до мојега, има да истопимо и Артик и онај други... Ај стављај маску па да завршавамо.

Речено - учињено. Купус на месту, буре на месту, лопате у гепеку, кривци у колима.

- Е, ај сачекај да одем да се ишорам, не могу да трпим до куће.
- Ај, таман док загрејем мотор.

Шума је, забодох прво грмље.

- Кааад сам био млађан лов... јао види мачка, мац мац, оди мац...
- МРЊАУ!
- А бре?! Чедо?! ЧЕДО?! Ма дал је мог...

Кренем за мачком, ал ме неко дочепа за раме.

- Не тако брзо господне.
- Иди бре у... ко си сад па ти?
- Ја сам Станоје, ту одмах са треће парцеле, ту је и госпођа само молим вас прво закопчајте шлиц пре него вас упознам, непристојно је.
- Каква бре парцела, какви бакрачи?! Одакле су тебе пустили?!
- Трећа парцела је одмах уз ограду. Упокојисмо се пре 15 година, госпођа и ја. Остадосмо без пензије, стигла нас болест, прво сам отишао ја а она за мном.
- Ма иди бре дођавола...
- Већ смо били тамо, само привремено додуше. Није нам одговарала клима. Нашли смо једно дивно месташце и тамо провели добрих десет година, све до вечерас када се јавио тај ускисли воњ и вратио нас овде. Ви немате ништа с тим?
- Ја, овај, не...
- Само питам. Малко изнад нас је Стеван Книћанин, а видео сам да је и он почео да се буди. Стева је прек човек, ако устане има свима да нам јебе матер, да простите.
- Оваааај...
- Нећу вас више задржавати, идем мало да прошетам и потражим госпођу.

- Ћаа... ћа... ћааааа... ЋАААААЛЕЕЕЕЕЕ!!!
- Шта се дереш?
- Пробудили смо мртве!!!
- Помери се...
- Ма шта да се померим с места, мајке ми бре, изађи из кола да видиш.
- Дудариме, помери се...
- Ма изађи кад ти кажем...
- Помери се, Дудариме помери се... ПОМЕРИ СЕ...

- АЛО БРЕ ДУДАРИМЕ ПОМЕРИ ГУЗИЦУ ВИШЕ!
- А бре?!
- Јеботе спаваш већ два сата, померај се одатле.
- Уф... добро је...
- Шта је добро, дозивам те петнес минута, ај дижи дупе.
- Добре бре добро, устајем...
- Ајде, пожури. Тражила те баба Дивна са трећег, каже мора нешто из подрума да се износи. Иди до ње види, ја сам је слабо разумео...]]> General http://dudarim.com/index.php?itemid=44 Mon, 5 Nov 2007 10:18:31 +0100 http://dudarim.com/index.php?itemid=43 - Зависи шта планираш да ме исцимаш?
- Ха, ма, мислио сам да снесем тепихе у паркић, да их истресем и оперем, па ако не радиш ништа да ми помогнеш и сабијемо пар пива а?
- Може, сад одма?
- Па за једно петнес минута, сам ћу снесем.
- Ај видимо се онда, мали паркић између зграда?
- Да да, код Пантиног степеништа, ај видимо се...

Петнаест минута касније...

- Е бре Рале, не могу да верујем да си узо велико апатинско у пластици...
- Што? Добро је...
- Ма дај, има укус ко да жваћеш обичну оловку.
- А шта ти пијеш?
- Не знам, лав...
- Он има укус хемијске?
- Не, има укус пива.
- Добро онда, оћеш да одем да ти купим лав?
- Ма јок, само морам да ти скренем пажњу за следећи пут, ова два тепиха а?
- Ма да, нема много...
- Па и чисти су...
- Ма јесу... Него кући ови моји цео дан гледају ону јебену скупштину, не могу више да издржим, још је дошо и деда из села, не можеш да замислиш које су то приче... морао сам негде да одем и однервозим се. Боље да изударам тепихе него да изађемо сутра у црној хроници сви ђутуре.
- Па да знаш... Е јел имаш и даље оне фотке кад смо се овде у паркићу сликали ко клинци?
- Имам, скоро сам баш и скенирао, чак сам и слао некој риби на ICQ, хтела да види какав сам био ко клинац...
- Хехе, и?
- Рекла је да се нада да другар и ја нисмо и дан данас онако дебели...
- Е па сад, јебига...
- Ма ионако сам је после турио на игнор... Него, јел се сећаш како смо се зајебавали заједно с малом Маријом овде у песку?
- Па како чега, углавном слабо, сећам се да су нам маторци бранили да се играмо у песку.
- Да, због мачијих и керећих гована... ех да су само знали...
- Ја мислим да су ипак знали да је циљ наше игре у ствари био скупити што више гована.
- Ма де, нису ни сумњали, да су били толко паметни не би данас гледали скупштину. Сад би требало ја њима уши да заврћем што гледају у говна...
- Хехе, а јел се сећаш бодовања? Свако говно вреди поен, ко нађе бело говно добије десет поена.
- Да, да! Е, шта мислиш, да се сад клинци играју, дал би их неко од дежурних паламуда осудио да је та игра расистичка?
- А бре?!
- Па размисли, бела говна вреде десет пута више од црних!
- Јеботе, о чему ти размишљаш...
- Ето видиш због чега тресем тепихе, прсо сам начисто, све политизујем! Да сад дође нека пичка и скине се, ја би јој реко да то није политички коректно!
- Добро, сад већ сереш.
- Па јес... Ал стварно замисли сцену, играмо се тако у песку и долази Наташа Кандић или нека друга од тих баба, и као води нас гајби, и каже маторцима да сад за казну мора гледамо "Ружно паче" десет пута! Хаха!
- Богме ћеш ти добро да отресеш ове тепихе... Ал иначе, капирам да су та бела говна кењале неке болесне мачке, нема шансе да неко здрав искења такав креч.
- Ма не знам... ал да је било забавно било је...
- Стоји. Кад је то било, има двајес година?
- Па тако... јеботе, двадесет година. Па моја девојка нема толико!
- Шта сереш? Сандра је две године млађа од нас.
- Ма нисам више с њом.
- Ајде?
- Ма да...
- Добро да си планирао да ми кажеш.
- Ма све се некако брзо издешавало. Оставила ме пре три недеље. Био сам нешто попиздео, није ми се виђало с њом и реко сам да идем у село два дана. Мислим, њој сам то реко. А играо ми се Дијабло, и онда закуцам гајби два дана, нигде нисам ни излазио док нисам прешо. И све би било океј да није срела моју кеву, ова је позвала да сврати, онда Сандра каже да ће дође кад се ја вратим из села, кеви фала богу на памет није пало да нешто баронише, и тај дан ме остави.
- Јеботе...
- И онда викенд после тога, исцима ме Аки да одемо до КСТ-а, као нисмо сто година, и ја реко ајде. И тамо нађем ову клинку, и ево две недеље смо заједно.
- Човече са Сандром си био три године.
- А јебига, мислим, реално, никад нисам прешо Дијабла са Друидом.
- Која си ти дилеја Рале. И ко је та мала?
- Снешка се зове, деветнес година, знаш каква је...
- И шта ћеш с њом кад ти се буде играо Воркрафт?
- Нећу да гледам у пасуљ, шта буде биће, ал ето, тако ти је то...
- И даље мислим да си дилеја. Требало би да попричаш са Сандром.
- Ма нема ту шта више да се прича, баш ме је оно, изнапушавала. Чек да ти покажем Снешкину слику, имам на телефону... Само да нађем... Ево, то је она.
- Пичко.
- Хехе, кажем ти да је баш добра. Него, прошо ме мало пизд, нећу да перем ово срање, доста што смо их истресли а?
- Доста.
- Ај их сроламо и однесемо горе, ваљда се и оно срање на ТВ-у завршило.
- Ај...
- Радиш нешто у суботу? Снешкина другарица прави неку седељку, могу да позовем неког ортака и то.
- И да радим, не радим. Ај чујемо се сутра па ће се договоримо...
- Ај.]]> General http://dudarim.com/index.php?itemid=43 Mon, 15 Oct 2007 13:08:18 +0200 http://dudarim.com/index.php?itemid=39 - Купио Дударим.
- Па зашто побогу?
- Не знам, видиш да је дилеја.
- А где је он сада?
- Отишо до лекара да му превију главу, неко га је разбио.
- Па зашто побогу?
- Не знам, видиш да је дилеја.

Заврших у амбуланти ни крив ни дужан, чак ни тај парадајз нисам хтео да купујем... Кренем фино у Пекабету по јогурт и тако неке зајебанције, ал да видиш испред Пекабете неко девојче продаје парадајз. Прави онај сељачки, и даље штрокав од земље, а зрео да зрелији не може, семе му се затрло. Ал није то... Него то девојче, и оно ко парадајз, зрело. Добро, за нечије аршине можда мало младо, за лажне моралисте педофилија, али реално гледано - зрело! Приђем да видим пошто је тај парадајз, ред је да мало и купим, да оставим утисак.

- Ћао!
- Добар дан, изволте.
- Пошто је парадајз?
- Шездез... Ово је задња тура, више га неће ни бит.
- Па добро, онда да узмем више а?
- Па ја ја, узми слободно...
- Ајде ти ми напакуј, тако, мало више...
- Ево... три киле, јел вам то много?
- Ма није, није... него не мораш да ми персираш, па нисам ја нешто сад старији од тебе толико...
- Па мен се чини да и јеси...
- Хех, ма нисам нисам, ето, колко ти имаш година?
- А?!
- Па колко имаш година?
- ЋАЋАААААА!
- А бре?
- ЋААААЋАААААААА!!!
- Штаз дереш бре, који ти је?!
- ЋААААЋАААА ДОЂИИИИ ВАМОООООО!

Из распале "Ладе" паркиране поред, чује се комешање. Нешто се пробудило. Нешто налик на "мечку Божану", само јачих габарита, слабијих комуникационих способности и спорадично лошије хигијене. Њен ћаћа. Са све мотком за побијање парадајза, или побијање гризлија, ефикасно у оба случаја.

- СИИНЕЕЕЕЕ, ШТА ЈЕ БИЛООО СИНЕЕЕЕ?!
- Ова' нешто оће од мене!
- КОЈИ КОЈИ?!
- Ова' вамо!
- Е ма нисам ја бре ништа...
- ОВА' ШКЕМБАСТИ?! БЕМ ТИ СУМПОР, САЖ ДА ВИШ...

И ето... Срећа па ми амбуланта близу куће. Добра ствар је што сам однео ону кесу с парадајзом а нисам стиго ни да платим. Приде, успео сам још једну гајбицу да изврнем на безобразно. А изгледала ова пегава сасвим нормално, јебем ти сељаке, камуфлажа плус нинџа у породици... У амбуланти сретнем Жилета, у чекаоници, и он разбио главу.

- Шта има Жиле, откуд ти, и ти куповао парадајз а?
- Зашто си рекао парадајз?!
- А?! Ма зезам се, шта се теби десило?
- Ма, пази, возим бајс... И тамо горе код Пекабете, нека дилеја изврнула целу гајбицу парадајза, после се разгазио по тротоару, ја нисам видео, налетим и проклизам и трас главом о ограду...
- Ма шта кажеш?
- Да, да... Да знам који пацијент је направио срање, лепо би му главу разбио.
- Јеее...
- Него шта је теби с главом?
- А, ма ништа...
- Како бре ништа, личи ко да те неко мотком покупио?!
- Ма, ишо у подрум, нисам видео греду...
- Није те неко туко, сигурно?
- Ма јок, није тако страшно, више ни не крвари...
- Уф како сам попиздео, и бајс сам сјебао, ма хаос тотални...
- Баш срање човече.
- Срећа па ме неки сивоња са "Ладом" довезо довде...
- Не сери? Па где је сад он?
- Ма откуд знам, отишо ваљда даље за село... Ту с ћерком нешто продавао, поштен свет ти сељаци.
- Да знаш...]]> General http://dudarim.com/index.php?itemid=39 Tue, 2 Oct 2007 20:44:00 +0200 http://dudarim.com/index.php?itemid=38
- Ееее, да ти се похвалим, да видиш шта сам купио!
- Ајде.
- Та-на-на-наааа!
- Шта је то?
- Како шта је? Па Ајпод јеботе!
- Ружно је.
- Е не сери молим те, сви су апсолутно одушевљени једино се ти по правилу правиш паметан!
- Сви су морони, погледај, ружно је. Личи на апарат за мерење притиска, само што има већи дисплеј.
- А шта је по теби лепо, кеве ти?
- Мој мп3, наранџаст је, мањи је трипут од те џомбе а има и радио. Мада га не користим, ко нов је, мого сам да ти га продам да сам знао да ти треба мп3 плејер. И Весна се јако пролепшала, јутрос сам је срео.
- И колко меморије има то твоје?
- 512.
- Хахахаха, ето видиш, мој Ајпод има 80 гига!
- Имаш толко музике?
- Па немам... Саће Васке да ми стави неки хаус туц-туц-туц да имам да слушам у превозу...
- Одустајем...
- Уосталом, на меморију могу и друге ствари да ставим, филмове и то, као преносно...
- То је океј, ал за тих сто евра колко вероватно кошта то чудо, мого си да узмеш 320 гига и да шеташ са собом.
- Шта бре сто евра?
- Па колко кошта?
- Четрсто, е ти ко да си с Марса пао, ово је Ајпод бре!
- КОЛКО КОШТА?
- Па четрсто...
- Ма иди бре у курац...
- Па јеботе ти уопште не знаш цене хајтек опреме.
- Какве опреме?
- Па хајтек...
- Јел ти то читаш "Свет компјутера"? Дај молим те... И шта ћеш ако ти га неки клинац мазне?
- Како да ми мазне?
- Тако фино, притрчи ти, цепи те у главу и мазне. Онако како се иначе мажњавају ствари соминама који не знају како троше паре.
- Е, моје паре - мој проблем, и не може нико да ми мазне.
- Ај важи. И само да знаш да је Боно рекламирао то ђубре.
- Ко?
- Боно.
- Ко ти је тај?
- Јао, е... И, добро, шта следеће планираш да купиш?
- Не знам, можда оне неонке за кола, нашо сам баш повољно са све уградњом.
- Јел можеш Ајпод да прикачиш у кола?
- Ма јок, тамо већ имам до јаја плејер.
- Па кад ћеш онда да слушаш са Ајпода ако се свуда возиш иначе?
- Па кад идем пешке, као сад.
- А где сад идеш?
- Па ту до солитера код Васкета, да ми стави неку зику на Ајпод.
- Уф... Журим, ај видимо се код Сандре на рођендану или тако нешто.
- Ајде... И немој се нервираш, хахаха, имаћеш и то једног дана Ајпод ко мој!
- Нннннда...
- Е а где си то јутрос видео Весну? Избегава да ме зове већ неко време.
- Чудно. Испред Пекабете, ћао.]]> General http://dudarim.com/index.php?itemid=38 Tue, 4 Sep 2007 20:43:00 +0200